Alan i Barbara Piz su međunarodno poznati stručnjaci u oblasti veza, govora tela i komunikacijskih veština. Napisali su osamnaest bestselera od kojih je čak deset dospelo na prvom mestu raznih lista. Njihova kompanija Pease International Ltd daje kurseve, obuke i seminare preduzećima i vladama širom sveta. Njihova mesečna kolumna o vezama ima preko 20 miliona čitalaca. Žive i rade širom sveta.
govor tela u ljubavi alan i barbara piz pdf 55
Poglavlje 1OSNOVNE STVARI U poetku... Zato ono to kaemo nijeuvek bitno Kako govor tela otkriva emocije i misli Zato ene boljezapaaju Sta se doznaje skeniranjem mozga Otkud vidovnjaci znajutako mnogo Uroeno, genetski uslovljeno ili naueno? Neki zajednikikoreni Univerzalni gestovi Tri pravila za tano tumaenje Zato selako deava da pogreno protumaimo Zato je decu lake proitati Moeteli da ih odglumite? Pria iz ivota: laljivi kandidat za zaposlenjeKako da postanete odlian tuma
Uvodovekovi nokti, rukav na kaputu, izme, kolena na pantalonama,uljevi na kaiprstu i palcu, izraz lica, manete na koulji, pokretisvaka od tih stvari nepogreivo otkriva ovekov poziv. Gotovo jenezamislivo da sve to zajedno ne uspe da prosveti sposobnogistraiitelja, u bilo kojem sluaju. ERLOKHOLMS, 1892. Kao klinac,oduvek sam bio svestan da ono to ljudi kau nije uvek i ono to misleili oseaju, te da je mogue da navedem dru-ge da urade ono to elimukoliko proitam njihova stvarna ose-anja i reagujem u skJadu snjihovim potrebama. U jedanaestoj godini, zapoeo sam svoju trgovakukarijeru prodajui gumene sunere od vrata do vrata posle kole, dabih zaradio za deparac, i brzo shvatio kako da pogodim da li e nekoda kupi od mene ili nee. Kad bih pokucao na vrata, ako bi mi nekorekao da se gu-bim, ali otvorenih ruku, tako da sam mogao da muvidim dlano-ve, znao sam da je bezbedno da nastavim da navaljujemjer, koli-ko god je moda ozbiljno zvuao, nije bio agresivan. Ako bimi neko finim glasom rekao da odem i pri tom upotrebio ispruen prstili zatvorenu ruku, znao sam da je vreme da briem. Voleo sam daprodajem i bio sam odlian u tome. Kao tinejder, proda-vao sam erpei lonce u veernjim asovima, a moja sposobnost da proitam ljudedonela mi je dovoljno novca da kupim svoju prvu nekretninu.Trgovina mi je pruila mogunost da sreem ljude i izbliza ihprouavam, i da na osnovu jednostavnog po-smatranja govora njihovogtela procenim da li e da kupe ili ne. Ovo umee pokazalo se kaoizuzetno korisno za prilaenje de-vojkama u diskoteci. Skoro svakiput sam mogao da predvidim koja e da pristane na ples a koja nee. Udvadesetoj godini, zaposlio sam se kao agent za prodaju osiguranjai potukao nekoliko rekorda prodaje u firmi u kojoi sam radio,postavi najmlaa osoba koja je tokom prve godine na poslu prodalapolisa u vrednosti od preko milion dolara. Ovo do-stignuekvalifikovalo me je za prestini Okrugli sto od milion dolara u SAD.Kao mlad ovek, imao sam sree to su tehnike i-tanja govora tela kojesam nauio kao momi, prodajui Serpe i lonce, mogle da se prenesu uovu novu oblast, a bile su direktno povezane s uspehom koji sammogao da postignem u bilo kom poslu koji je podrazumevao kontakt sljudima.
Koliko dobro poznajete svoj dlan?Ponekad kaemo da neto poznajemo"kao svoj dlan", ali ekspe-rimenti pokazuju da manje od 5% Ijudimoe da prepozna svoj dlan sa fotografije. Rezultati jednostavnogeksperimenta koji smo sproveli za jedan televizijski programpokazali su da veina ljudi generalno nije dobra ni u itanju signalakoje emituje telo. Na kraju dugog hotelskog predvorja postavili smoveliko ogleda-lo, dajui tako iluziju da kroz predvorje prolazidugaak hodnik koji vodi do ulaza na drugoj strani. Okaili smo otavanicu saksi-je s biljkama, koje su visile na 1,5 m od poda, takoda je osoba koja ulazi u predvorje imala utisak da kroz ona drugavrata upravo ula-zi jo neko. Tog "jo nekog" nije mogla odmah daprepozna jer su mu biljke skrivaie lice, ali su njegovo telo ipokreti bili veoma dobro vidljivi. Svako od gostiju je posmatraodrugog "gosta" tokom pet do est sekundi pre no to bi se okrenuonalevo, prema recepciji, Upitani da li su prepoznali drugog"gosta", 85% mukaraca odgovorilo je "ne". Veina mukaraca nijeprepoznala sebe u ogledalu, a jedan je ak rekao: "Mislite na onogdebelog, runog tipa?" Ni-malo iznenaujue, 58% ena je reklo da je tobilo ogledalo, a njih 30% je reklo da im druga "goa" deluje"poznato". Veina mukaraca i gotovo polovina ena ne znaju kakoizgledaju od vrata nanie. Koliko dobro umete dauoite protivrenostiu govoru tela? Ljudi irom sveta postali su fascinirani govorom telapolitiara, jer svi znamo da se politiari ponekad pretvaraju daveruju u ne-to u ta u stvari ne veruju, ili se pretvaraju da sudrugaiji nego to zaista jesu. Politiari provode mnogo vremena naeskiviranje, izmicanje, izbegavanje, pretvaranje, laganje,prikrivanje emoci-ja, pravljenje dimnih zavesa ili ogledala imahanje nepostojeim prijateljima u gomili. Meutim, instinktivnoznamo da e na kraju ipak da se sapletu o protivrene signale govoratela, tako da volimo da ih posmatramo paljivo, oekujui trenutakkademo ih uhvatiti u tome. Koji vas signal upozorava da politiar lazelUsne mu se pomeraju. Za drugi televizijski program, sproveli smoeksperiment u sa-radnji s lokalnim turistikim biroom. Turisti suulazili u biro u potrazi za informacijama o lokalnim znamenitostimai ostalim turistikim atrakcijama. Upuivani su na alter na kojem imse obraao slubenik plave kose, s brkovima, u beloj koulji i skra-vatom oko vrata. Posle nekoliko minuta razgovora, ovek sesagi-njao i nestajao s vidika, kako bi odnekud ispod alteradohvatio nekakve broure. Potom bi, s brourama u rukama, izranjaodru-gi ovek, glatko obrijanog lica, tamne kose i u plavoj koulji.Na-stavljao je razgovor tamo gde je prvi ovek prekinuo.Neverovat-no, ali polovina turista uopte nije primeivala promenu;mu-karci su u dvostruko veem procentu od ena u potpunostipro-putali da primete da se bilo ta promenilo, ne samo upogledugovora tela, nego i injenice da se pred njima pojavilasasvim no-va osoba! Sem ukoliko posedujete uroenu sposobnost iliste na-uili da itate govor tela, po svoj prilici i vi proputateveinu toga. Ova knjiga e vam pokazati ta propustate.
Kako smo napisali ovu knjiguVrlo kpnkretnu knjigu ogovoru tela,Barbara i ja smo napisali kori-stei kao osnovu moju raniju knjiguGovortela. Ne samo da smo je znatno dopunili, ve smo ubacili iistraivanja iz 10
novih naunih disciplina, kao to su evolutivna biologija ievolutivna psihologija, kao i tehnologija poput MRI (magnetnerezonance), koja pokazu-je ta se deava unutar mozga. Napisali smoje tako da moe da se otvara i ita nasumino. Uglavnom se bavipokretima tela, izrazi-ma lica i gestovima, zato to su to stvarikoje morate da nauite ako hoete da izvuete maksimum od susretalicem u lice. Vrlo kpn-kretna kpjig& ogovoru tela pomoi e vamda postanete svesniji neverbalnih aluzija i signala i pokazae vamkako da ih koristite da biste efikasnije komunicirali i dobilireakcije koje elite. Ova knjiga tretira svaku komponentu govoratela i gestova zasebno, jednostavnim jezikom, kako biste je to lakerazumeli. Meutim, neke smo gestove izdvojili od ostalih upravo zatoda bismo izbegli prekomerno uproavanje stvari. Uvek e biti onihkoji uasnuto podiu ruke i viu kako je prouavanje govora tela samojo jedan nain korienja naunih saznanja u svrhu eksploatacije ilidominiranja drugima kroz i-tanje njihovih tajni i misli. Mi,meutim, smatramo da ova knji-ga tei da vam omogui to bolju spoznajuo komunikaciji s dru-gim ljudima, kako biste bolje razumeli njih, atime i sami sebe. Kad shvatite kako neto funkcionie, lake vam je daivite s tim, dok neznanje i nedostatak razumevanja podstiu strah isujever-je i teraju da stalno kritikujemo druge. Posmatrai ptica nebave se tim hobijem zato da bi ih docnije ubijali i drali kaotrofeje. Na isti nain, poznavanje i umee govora tela slue da svakisusret s drugom osoborii uine prijatnim doivljajem. Jednostavnostiradi, i tamo gde nije drugaije naglaeno, su-bjekat "osoba"(upotreba mukog ili enskog roda) u reenici od-nosi se podjednako naoba pola.
Va renik govora telaPrva knjiga bila je namenjena da bude radniprirunik za trgov-ce, menadere, pregovarae i direktore, ali ovumoete da koristi-te u svim aspektima ivota, bilo kod kue, uizlascima ili na poslu. Vrlo kpnkretna kpjiga ogovoru tela rezultatje vie od 30 godi-na naeg zajednikog znanja i angaovanja u ovojoblasti, a daje-mo vam osnovni "renik" potreban za itanje stavova iemocija. Ova knjiga dae vam odgovore na neka od pitanja koja su vasnajvie zbunjivala u vezi s tim zato se ljudi ponekad ponaaju naodreeni nain, a zauvek e promeniti i vae ponaanje. Cinie vam se kaoda ste oduvekboravili u mranoj sobi i, mada ste odu-vek mogli danazrete nametaj, slike na zidu i vrata, nikad niste znali kakozapravo izgledaju. Proitavi ovu knjigu, oseaete se kao da steupravo pritisli prekida, upalili svetlo i videli ono to se oduveknalazilo tamo. S tim to sad tano znate ta je to, gde se nalazi i tada uradite u tom pogledu.
Zapadnjacima ovo znai 'dobro', Italijanima 'jedan', Japancima'pet', a Grcima 'steram ti ga' Svi mi poznajcmo nekog ko je ustanju da, pet minuta poto je uetao u prostoriju punu ljudi, daprecizan opis njihovih meu-sobnih odnosa i onoga to oseaju.Sposobnost tumaenja stavo-va i misli ljudi na osnovu njihovogponaanja inila je prvobitni sistem za komunikaciju meu ljudima,onaj koji su koristili pre nastanka govornog jezika. Pre pronalaskaradija, komuniciranje se veinom odvijalo pi-smenim putem, prekoknjiga, pisama i novina, to je znailo da su i runi politiari i loigovornici, poput Abrahama Linkolna, mogli da imaju uspeha ukolikosu posedovali istrajnost i itakru-kopis. Era radija dala je prostorljudima koji su umeli da barataju govornom reju, poput Vinstonaerila, koji je divno govono, ali koji bi se danas, u vizuelnoj eri,verovatno tee izbono da po-stigne ono to je postigao. Dananjipolitiari shvataju da se politika oslanja na liki po-javu, tako daoni najistaknutiji imaju line savetnike za govor tela koji im pomauda prou kao iskreni, brini i poteni, pogotovo onda kad to nisu.Izgleda gotovo neverovatno da se govor tela, tokom hiljada godinanase evolucije, aktivno prouava tek negde od 1960ih, te da ga jejavnost uglavnom postala svesna tek 1978, posle objavlji-vanja naeknjige Govortela. Ipak, veina ljudi jo uvek veruje da jegovor naglavni vid komunikacije. Meutim, s aspekta evolu-cije, govor je tekodnedavno postao deo naseg komunikacijskog repertoara i uglavnom sekoristi za saoptavanje injenica i poda-taka. Verovatno je poeo dase 12 2ff7e9595c
Comentarios